Intervju: Dženifer Niven, autorka knjige Na posebna te vodim mesta

Dženifer Niven
Možete li našim posetiocima reći nešto više o sebi i Vašem dosadašnjem radu?

Još dok sam bila mala volela sam pisanje. Moja majka je bila pisac, pa smo imali „vreme za pisanje”, ona bi sela za svoj veliki sto i ja bih sela za svoj mali i pisala bih svoje priče voštanim bojama. Do svoje desete godine sam napisala oko deset nezavršenih romana. Ali profesionalno sam počela sa The Ice Master, pre petnaest godina. Zbog toga što sam diplomirala na Američkom Filmskom Institutu, moje misli su bile u filmovima. Zapravo sam tražila ideje za film i listala sam tv program kada sam naišla na dokumentarac opisan kao „ Smrtonosna Arktička ekspedicija”. Odmah me je zainteresovalo. Volim taj način radnje – ispunjen dramom, avanturom i akcijom. Onda sam snimila emisiju, zaboravila na nju i pre jedno tri meseca sam je ponovo pronašla. Pogledala sam je i odmah sam se zaljubila u ideju. Nikada nisam napisala celu knjigu ranije, ali me je majka podsećala na nešto što joj je njen agent govorio : Svaki pisac mora napisati svoju knjigu u određenom periodu. Zašto ne sada?

Sve te godine kasnije, napisala sam osam knjiga, i dok ne radim na devetoj smišljam nove priče, gledam tv, zanimam se sa prijateljima i izveštavam na svom web magazinu Germ ( koji je vođen od strane tinejdžera i onih malo starijih ). Uvek pišem!

Vaša knjiga All the bright places će biti prevedena u Srbiji ( jedva čekamo! ) Gde ste pronašli inspiraciju za knjigu? ATBP je srcecepajuća i prelepa priča, da li je ona zasnovana na nekom stvarnom?

Jedva čekam da knjiga bude prevedena u Srbiji! Napisala sam All the bright places leta 2013, nakon smrti mog voljenog agenta. Poslednji put kada sam ga videla, bila sam pri kraju serijalu knjiga kojeg sam započela 2008. On mi je rekao : „ Mala, šta god da napišeš sledeće, napiši ga srcem. Napiši ga bez obzira na sve. Napiši zato što ne možeš da zamisliš ništa drugo.”

Pre nekoliko godina sam poznavala i volela momka i kasnije sam ga izgubila. To iskustvo mi je promenilo život. Uvek sam htela da pišem o tome, ali sam mislila da neću biti sposobna za to. Ali tog leta 2013, ponovo sam mislila o tom momku i tom iskustvu i u dubini duše sam znala da je to priča koju želim da napišem.

Tako da je Finč definitivno inspirisan nekim stvarnim. Ja sam isto tako, duboko u sebi – gde sam još uvek sedamnaestogodišnjakinja – mnogo slična Vajolet Marki, mojoj heroini, koja mrzi svoj gradić i ne oseća da tu pripada, a svoja osećanja ne otkriva lako jer želi da bude savršena.

Ne bismo da Vas pitamo koji Vam je omiljeni lik za pisanje bio, ali da li Vam je bilo teško da pustite nekog lika nakon završetka romana?

Finča. Njegov glas mi je došao lakše i prirodnije – kao da je uvek bio tu negde i čekao da ga napišem. Volela sam gad ok sam ga stvarala, kao i sva njegova različita raspoloženja, a to je bio veliki izazov. Uhvatila sam sebe kako želim da se vratim u knjigu i napravim nova poglavlja za Finča, samo da bi on imao više prostora.

Koji deo pisanja Vam je najveći izazov?

Sredina knjige. Ne uživam mnogo u tom delu pisanja, ali ga svakako odradim sa velikim očekivanjem.

Koji pisci, knjige ili ideje su bili najviše uticajni za Vas?

Moj najbolji prijatelj, moja majka, Penelope Niven je bila moj mentor i kreativni drug kao i moj najveći uticaj. Ona je bila nagrađivani autor i nije samo ohrabrila moje pisanje dok sam bila mala već me je naučila da mogu da uradim sve što poželim. U avgustu 2014, ona je preminula neočekivano i iznenada, a ja pokušavam da je odlikujem svakom svojom napisanom rečju – jer znam – da nije za nju, ne bi ni bilo napisano. Pored svoje majke, uticaj su imali Fleneri O’Konor, Harper Li, Hemingvej, sestre Bronte, Širli Džekson, Rej Bredberi, Džejn Ostin i drugi. Dve moje omiljene knjige su In Cold Blood od Truman Capote i Alisa u zemlji čuda. Isto tako volim Malu ženu i knjige Širli Džekson. Volim i Drakulu Brema Stokera. Na svom pisaćem stolu uvek držim Ubiti pticu rugalicu i priče O’Konora. Čitam ih iznova i iznova. Hemingvejeva knjiga A Moveable Feast stoji pored mog kreveta za inspiraciju. A kada mi je potrebna zabava volim da pročitam YA autore ( postoji mnogo dobrih knjiga ).

Da li možete da opišete svoj proces pisanja? Imate li poseban ritual?

Pišem sedam dana u nedelji, osam do četrnaest sati dnevno, zavisno od mog roka. Obično započnem posle jutarnje vežbe, nakon pregleda pošte i ostalih veoma bitnih stvari kojima treba pažnja. Onda počinjem sa kreativnim poslom koji ponekad zahteva čitanje, istraživanje, pisanje, ispravljanje i sve ostalo. Ponekada promenim redosled i ostavim sve te stvari za kraj dana. Jedna bitna stvar koju sam naučila od svoje majke jeste važnost discipline. Ne možeš biti pisac bez toga. Kada nešto pišem, predajem se tome u potpunosti, odmaram uz muziku, filmove, čitanje i likove koje bi moji likovi čitali, smišljam muziku za svoje knjige. Ljudi me pitaju da li pišem samo kada imam inspiraciju, odgovor je ne. Radim više nego bilo ko drugi. Isto tako, potrebno je izdvojiti vreme i za svoje prijatelje, porodicu i zabavu. Sve se mora balansirati inače ne bih imala šta da dam pisanju.

Kažite nam nešto o naslovnici za knjigu All the bright places.

Rendom Haus, moj izdavač je proveo mesece radeći na naslovnici. Prolazili su kroz nekoliko verzija, prosleđivali ih iz odeljenja u odeljenje kako bi svi – od izdavača, editora i marketinga bili u toku i dali svoje mišljenje. Kada sam je videla bila je veoma slična konačnoj verziji. Prošli smo kroz još nekoliko sitnih izmena, post-it nalepnica, fonta, veličine slova, boje zida – pre nego što smo se odlučili za konačnu verziju. ( Koju obožavam!)

Da li mislite da naslovnica ima ulogu u procesu kupovine?

Apsolutno. Znam da ne treba suditi knjizi po korici, ali ona odaje prvi utisak o knjizi. Naslovnica mora da privuče pažnju potencijalnom čitaocu i ponekad da se ističe između mnogih prelepih korica.

Da možete da budete autor knjige koju niste napisali, koja bi to bila i zašto?

Truman Capote-ova In Cold Blood. Obožavam njegovo pisanje, jer je u stanju da vas stavi u centar tragične priče koju prepričava. Knjiga je užasna, genijalna i očaravajuća. Naježim se svaki put kada je čitam.

Šta trenutno čitate?

Uvek čitam više knjiga odjednom. Trenutno čitam The Strange and Beautiful Sorrows of Ava Lavande, The Girl on the Train i I’ll Give You the Sun. Čitam još i Forever od Judy Blume.

Koja je Vaša omiljena knjiga i zašto?

Previše ih je da bi izabrala samo jednu, ali reći ću Mali princ. Volim njenu lepotu, jednostavnost i veoma moćnu poruku.

Нема коментара

Омогућава Blogger.